Zašto baš srebro?
Antiseptičko dejstvo srebra poznato je stotinama godina pre nego što se uopšte znalo šta to tačno srebro uspeva da ubije i spreči zapaljenja. Novo istraživanje odgonetnulo je deo tajne srebra koji može imati značajnu primenu u medicini!
Srebro je poznat antibakterijski agens. Joni srebra buše rupe u membranama bakterija i uništavaju ih vezujući se za ključne komponente bakterijskih ćelija kao što je DNK, i blokiraju bakteriju da vrši svoje osnovne funkcije.
Naučnici su prvo ubili uzorak bakterija (Pseudomonas aeruginosa) koristeći srebreni nitrat. Zatim su pažljivo izdvojili mrtve bakterije iz srebrenog rastvora i smestili ih u okruženje svojih živih srodnika. Rezultat je bio taj da su mrtve bakterije ubile 99,99% živih bakterija među kojima su se našle.
Naučnici su dodatno ispitali i efikasnost antiseptičnog dejstva ostatka rastvora koji je ostao nakon što su iz njega izvađene bakterije koje su već upile srebreni agens.
Kada su primenjivali slabije rastvore srebra, u njima nije ostajalo dovoljno srebra da potpuno “zbirše” i sledeću “turu” bakterija. Tako je i zaključeno da bakterije usisavaju srebro, umanjujući količine srebrenog nitrata u rastvoru i “noseći” ga sa sobom. Rastvori sa većom koncentracijom srebra zadržavali su efikasnost i na sledećem uzorku bakterija, što znači da ipak postoje određene količine srebra koje mrtve bakterije mogu da upiju.
– Ovo je važna karakteristika srebra o kojoj nisam video da je neko ranije pričao, a ovo istraživanje je odličan zaokret u našem znanju o ovoj temi – kaže molekularni mikrobiolog Simon Silver sa univerziteta Ilinois u Čikagu, koji nije bio uključen u istraživanje.
Otkriće može voditi do unapređenja sposobnosti da kontrolišemo dugovečnost i efikasnost tretmana na bazi srebra. Lekari i bolnice već primenjuju širok spektar medicinskih proizvoda koji se zasnivaju na efikasnosti antiseptičkog dejstva srebra – od gaza i zavoja do katetera, kako bi sprečili bakterijske upale.
Srebro se standardno koristi kod ozbiljnijih rana, ali i kao zaštitni sloj na površinama i kvakama vrata u medicinskim ustanovama kako bi se smanjilo prisustvo mikroorganizama.
Međutim, primena srebra u antibakterijske svrhe nije samo rezervisana za bolnice, već se mogu naći i proizvodi namenjeni najširem tržištu. Tako, na primer, postoje i čarape koje sadrže srebro, pa i veš-mašine koje dezinfikuju odeću srebrom.
– Trenutno je glavna ideja da dođemo do računice kako da zadržimo ovaj efekat antibanterijskog dejstva srebra tokom celog životnog veka proizvoda – kaže hemičar za nanomaterijale Robert Hurt sa Brown univerziteta, koji takođe nije učestvovao u ovom istraživanju.
